UFPS je održalo sastanak sa predstavnicima Poreske uprave, Ministarstva finansija i Vlade Republike Srbije gde smo razgovarali o testu samostalnosti i njegovoj primeni na frilens poslove.

Potreba za ovim sastankom se javila jer smo dobili mnogo pitanja u vezi sa samim testom samostalnosti. Veliki broj frilensera, onih kojima prihodi to dozvoljavaju, nakon najave poreske kontrole frilensera oktobra prošle godine, registrovao se kao preduzetnik paušalac ili knjigaš. Odredjeni broj frilensera je takodje tražio naš savet prilikom otvaranja paušalne agencije u poslednje vreme. Gotovo svi su nam se obraćali sa istim pitanjem, a to je – Da li ću proći test samostalnosti?

UFPS je ovo razumeo kao ozbiljno pitanje i iz tog razloga organizovao pomenuti sastanak o testu samostalnosti.

Da bismo uopšte započeli ovu temu, moramo razumeti šta je to test samostalnosti.

Test samostalnosti predstavlja 9 kriterijuma koji ukazuju na to da li je neko samostalan preduzetnik ili se nalazi u prikrivenom radnom odnosu sa svojim nalogodavcem. Dakle test samostalnosti postoji kako bismo bolje razumeli način poslovanja preduzetnika, a ne da bi poreski inspektor nekoga obarao na tom testu.

Kako znate da li ste „pali“ ili „prošli“ test? 

Kao što smo rekli, test se sastoji iz 9 kriterijuma. Potrebno je da ispunite najmanje 5 kriterijuma da biste „pali“ test, odnosno da bi test ukazao na nesamostalnost preduzetnika u odnosu sa tim konkretnim klijentom.

Na primer, prvi kriterijum glasi:

1) nalogodavac ili povezano lice s nalogodavcem odredjuje radno vremepreduzetniku ili su odmor i odsustva preduzetnika zavisni od odluke nalogodavca ili povezanog lica s nalogodavcem i naknada preduzetniku se ne umanjuje srazmerno vremenu provedenom na odmoru;

Ovaj kriterijum se sastoji iz dva „potpitanja“, odnosno dva uslova koji su postavljeni alternativno. Dovoljno je da ispunite jedan od dva uslova da biste „pali“ ceo kriterijum. Prvi uslov je da Vam nalogodavac (klijent) odredjuje radno vreme. Kako biste ispunili ovaj uslov? – Ako Vam u ugovoru piše da morate da budete nalogodavcu na raspolaganju npr. od 08:00 do 16:00 radnim danom, ili ako ste u obavezi da nalogodavcu budete na raspolaganju u tačno odredjeno vreme. Ovaj uslov ne predstavlja problem za frilensere koji rade preko platformi i koji za klijente obavljaju zadatke na zahtev. U tom slučaju klijent (nalogodavac) nikako ne odredjuje Vaše radno vreme. Odredjuje jedino rok do kada treba da završite poručeni zadatak.

Ovaj uslov može biti problematičan za frilensere koji imaju odredjeno radno vreme koje moraju da poštuju, poput predavača engleskog jezika. Naravno, ovo ne mora da znači da oni automatski ispunjavaju ovaj uslov. Radno vreme ne mora da diktira nalogodavac. Radno vreme može da diktira vremenska zona u kojoj se nalazi klijent, način i priroda obavljanja posla i drugi činioci. Ponavljamo, ovaj uslov ispunjavate samo ako Vam poslodavac odredjuje radno vreme. Ne ispunjavate uslov ukoliko vam radno vreme diktira priroda posla ili vremenska zona. Kasnije ćemo videti primer Milice koja drži časove engleskog deci u Kini ali NE ISPUNJAVA ovaj kriterijum, odnosno, „prolazi“ test po ovoj stavci.

Drugi uslov je da Vam nalogodavac plaća naknadu za odmor ili bolovanje.

Kako biste ispunili ovaj uslov? – Upravo kako je i napisano u samom kriterijumu. Ukoliko Vam nalogodavac (klijent) npr. plaća odmor, odnosno ukoliko primate jednaku mesečnu nadoknadu čak i kada ste na odmoru, to upućuje na radni odnos, dakle da niste samostalni, te ovaj uslov ispunjavate i tako „padate“ ovaj kriterijum.

Potrebno je da ispunite najmanje 5 kriterijuma da biste „pali“ test samostalnosti, tako da ako ste ispunili ovaj kriterijum, to i dalje ne znači da ste „pali“ test samostalnosti.

Listu svih kategorija odnosno kriterijuma možete pročitati ovde:

1) nalogodavac ili povezano lice s nalogodavcem odredjuje radno vreme preduzetniku ili su odmor i odsustva preduzetnika zavisni od odluke nalogodavca ili povezanog lica s nalogodavcem i naknada preduzetniku se ne umanjuje srazmerno vremenu provedenom na odmoru;

2) preduzetnik uobičajeno koristi prostorije koje obezbedi ili obavlja poslove u mestu koje odredi nalogodavac ili povezano lice s nalogodavcem za potrebe obavljanja poslova koji su mu povereni;

3) nalogodavac ili povezano lice s nalogodavcem vrši ili organizuje stručno osposobljavanje ili usavršavanje preduzetnika;

4) nalogodavac je angažovao preduzetnika nakon oglašavanja u sredstvima informisanja potrebe za angažovanjem fizičkih lica ili angažujući treće lice koje se uobičajeno bavi pronalaženjem lica podobnih za radno angažovanje, a čija je usluga rezultirala angažovanjem tog preduzetnika;

5) nalogodavac ili povezano lice s nalogodavcem obezbedjuje sopstveni osnovni alat, opremu ili druga osnovna materijalna ili nematerijalna sredstva potrebna za redovan rad preduzetnika ili finansira njihovu nabavku, osim specijalizovanih alata, opreme ili drugih specijalizovanih materijalnih ili nematerijalnih sredstava koji mogu biti neophodni u cilju izvršavanja specifičnog posla ili naloga, ili nalogodavac ili povezano lice snalogodavcem uobičajeno rukovodi procesom rada preduzetnika, osim takvog rukovodjenja koje podrazumeva davanje osnovnog naloga u vezi sa naručenim poslom i razumnu kontrolu rezultata rada ili nadzor nalogodavca, kao dobrog privrednika, nad obavljanjem posla koji je naručio;

6) najmanje 70% od ukupno ostvarenih prihoda preduzetnika u periodu od 12 meseci koji počinje ili se završava u odnosnoj poreskoj godini je ostvareno od jednog nalogodavca ili od povezanog lica s nalogodavcem;

7) preduzetnik obavlja poslove iz delatnosti nalogodavca ili povezanog lica s nalogodavcem, a za tako obavljene poslove njegov ugovor o angažovanju ne sadrži klauzulu po kojoj preduzetnik snosi uobičajeni poslovni rizik za posao isporučen klijentu nalogodavca ili povezanog lica s nalogodavcem, ukoliko takav klijent postoji;

8) ugovor o angažovanju preduzetnika sadrži delimičnu ili potpunu zabranu preduzetniku da pruža usluge po osnovu ugovora sa drugim nalogodavcima , izuzev delimične zabrane koja obuhvata pružanje usluga ograničenom broju direktnih konkurenata nalogodavcu;

9) preduzetnik obavlja aktivnosti uz naknadu za istog nalogodavca ili za povezano lice s nalogodavcem, neprekidno ili sa prekidima 130 ili više radnih dana u periodu od 12 meseci koji počinje ili se završava u odnosnoj poreskoj godini, pri čemu se obavljanjem aktivnosti u jednom radnom danu smatra obavljanje aktivnosti u bilo kom periodu tokom tog radnog dana izmedju 00 i 24 časa.

Dakle, vidimo da odredjeni broj kriterijuma većina frilensera prolazi bez razmišljana, a to su kriterijumi 2, 3, 4, 5 i 7. Ono što je zajedničko za većinu frilensera je da rade od kuće, sami pronalaze poslove na internetu, koriste sopstveni računar, pametni uredjaj, druge alate i svoje znanje i specijalne veštine koriste da bi ponudili svoje usluge preko interneta. Ukoliko ne dostave usluge ili ne ispune zadatak za koji su angažovani, gube pravo na novčanu nadoknadu a neretko plaćaju i „penale“ odnosno kazne za nepoštovanje dogovora.

Kriterijumi koji se dotiču frilens načina poslovanja su: 1, 6, 8 i 9. Na primer, onlajn predavači često rade za jednog nalogodavca i to duži vremenski period, te oni prema tome ispunjavaju stavke 6 i 9.

Zajedno sa našim članovima, sakupili smo odredjeni broj primera frilens poslovanja. Svaki primer smo nazvali jednim imenom (Milena, Bojan, Marko…) i na taj način im dali lica. Neki od primera su i stvarni primeri rada naših članova ali su imena naravno izmenjena.

Zajedno sa predstavnicima Ministarstva finansija, Vlade Republike Srbije i Poreske uprave, medju kojima su bili i savetnik, analitičar i poreski inspektor, smo analizirali ove načine rada.

Moramo odmah napomenuti da su svi od pripremljenih primera rada „prošli“ test samostalnosti, odnosno da niko nije ispunio dovoljan broj kriterijuma.

Jedan tipičan primer rada preko platforme predstavlja Marko:

„Marko se posle završenih studija informatike registrovao na jednoj frilens platformi kako bi se okušao u svetu filensovanja. Tamo je video da brojni klijenti iz celog sveta objavljuju konkurse u kojima traže programere koji bi radili na njihovim projektima. U uslovima konkursa uvek bi bilo navedeno da li se projekat isplaćuje nedeljno, nakon završenih milestone-ova, kao i da li se isplata obračunava po utrošenom radnom satu ili se pre projekta ugovara fiksna suma. Marko se na konkurse javljao sa svojim ponudama gde je navodio i za koliko bi mogao da završi ceo projekat. Na nekima je prolazio, a na nekima nije. Svi klijenti su mu bili stranci. Ni za jednog od njih nije znao ime, prezime ili bilo koji drugi identifikujući podatak, sem naziva njihovog profila na sajtu. Ni sa jednim klijentom nije svojeručno potpisao ugovor. Uvek su se u četu platforme dogovarali šta i kako treba da se uradi i uvek su tako komunicirali. Isplate je uvek dobijao na platformu, pa onda zaradjeni novac povlačio na svoj račun u banci. Zarada je varirala. Neki projekti su donosili 50 dolara, neki 100 dolara nedeljno za sve vreme trajanja projekta, a jednom je ugovorio fiksnu sumu od 700 dolara. I projekti su bili varijabilne dužine – za neke je imao rok dva dana da završi program, za neke 14 dana, za neke mesec dana, a neki projekti su bili dosta duži i zahtevali da na njima radi više meseci u kontinuitetu. Marko radi od kuće, na svom računaru.

Marko razmišlja da se registruje kao preduzetnik, ali se boji testa samostalnosti i ne razume ga u potpunosti. Da li Marko uz ovakav način rada pada na testu samostalnosti sa svojim klijentima? Na šta treba da obrati pažnju kako bi znao pada li test ili ne? Ne radi sa svim klijentima na potpuno isti način.“

Iz priloženog se vidi da Marko radi preko platforme, on odradjuje odredjene projekte za svoje klijente koje preko iste platforme i pronalazi ili oni njega pronalaze. Iako Marko navodi da je za neke projekte plaćen po radnom satu, nema indicija da neki od klijenata odredjuje njegovo radno vreme. Pošto radi preko platforme, za više klijenata, iako nije napisano, možemo pretpostaviti da Marku niko ne plaća odmor i bolovanje. Dakle Marko ne ispunjava kriterijum 1. 

Marko radi od kuće i koristi sopstveni računar za rad, dakle Marko ne ispunjava kriterijum 2, kao ni prvi uslov kriterijuma 5. Drugi uslov je da nalogodavac ne rukovodi procesom Markovog rada, već mu daje nalog i kasnije kontroliše rezultat. Dakle Marko ne ispunjava ni kriterijum 5.

Klijenti ne plaćaju Marku kurseve ili na drugi način vrše osposobljavanje Marka, stoga Marko ne ispunjava ni stavku 3.

Pošto do klijenata dolazi preko platforme, Marko prolazi i kriterijum 4.

Ovde se možemo zaustaviti jer Marko već nije ispunio 5 stavki, što upućuje na njegovu samostalnost, odnosno da je „prošao“ test samostalnosti. Medjutim, hajde da ipak predjemo i preko preostalih kriterijuma.

Marko sve vreme ima više različitih klijenata, tako da je malo verovatno da je od jednog klijenta zaradio najmanje 70% od svih prihoda za 12 meseci. Zbog toga ćemo reći da Marko ne ispunjava ni kriterijum 6.

Ukoliko Marko ne završi neki projekat ili kasni sa projektom, Marko verovatno prema ugovoru sa platformom snosi posledice, odnosno ili neće biti plaćen za taj posao ili će mu platforma čak naplatiti odredjene kazne. Dakle Marko ne ispunjava ni kriterijum 7.

Marko je naveo da nije potpisivao nikakve ugovore sa klijentima, a i iz priloženog se vidi da Marko bez problema obavlja poslove za više različitih klijenata, te da nema nikakva ograničenja ili zabrane pružanja usluga drugim klijentima, što znači da Marko ne ispunjava ni kriterijum 8.

Marko  je naveo da je na nekim projektima radio i više meseci, što znači da je više meseci radio za istog klijenta. Marko nije naveo koliko tačno meseci, ali ukoliko je Marko radio više od 130 dana za 12 meseci za istog klijenta, Marko ispunjava ovaj kriterijum sa tim klijentom. Ukoliko je Marko pak na projektu radio manje od 130 dana, on nije ispunio ovaj kriterijum.

Dakle, sada kada smo prešli preko svih kriterijuma, možemo sa sigurnošću reći da Marko „prolazi“ test samostalnosti sa svim klijentima.

Prethodni deo serijala o testu samostalnosti možete pročitati ovde.