УФПС је одржало састанак са представницима Пореске управе, Министарства финансија и Владе Републике Србије где смо разговарали о тесту самосталности и његовој примени на фриленс послове.

Потреба за овим састанком се јавила јер смо добили много питања у вези са самим тестом самосталности. Велики број фриленсера, оних којима приходи то дозвољавају, након најаве пореске контроле фриленсера октобра прошле године, регистровао се као предузетник паушалац или књигаш. Одређени број фриленсера је такође тражио наш савет приликом отварања паушалне агенције у последње време. Готово сви су нам се обраћали са истим питањем, а то је – Да ли ћу проћи тест самосталности?

УФПС је ово разумео као озбиљно питање и из тог разлога организовао поменути састанак о тесту самосталности.

Да бисмо уопште започели ову тему, морамо разумети шта је то тест самосталности.

Тест самосталности представља 9 критеријума који указују на то да ли је неко самосталан предузетник или се налази у прикривеном радном односу са својим налогодавцем. Дакле тест самосталности постоји како бисмо боље разумели начин пословања предузетника, а не да би порески инспектор некога обарао на том тесту.

Како знате да ли сте „пали“ или „прошли“ тест? 

Као што смо рекли, тест се састоји из 9 критеријума. Потребно је да испуните најмање 5 критеријума да бисте „пали“ тест, односно да би тест указао на несамосталност предузетника у односу са тим конкретним клијентом.

На пример, први критеријум гласи:

1) налогодавац или повезано лице с налогодавцем одређује радно времепредузетнику или су одмор и одсуства предузетника зависни од одлуке налогодавца или повезаног лица с налогодавцем и накнада предузетнику се не умањује сразмерно времену проведеном на одмору;

Овај критеријум се састоји из два „потпитања“, односно два услова који су постављени алтернативно. Довољно је да испуните један од два услова да бисте „пали“ цео критеријум. Први услов је да Вам налогодавац (клијент) одређује радно време. Како бисте испунили овај услов? – Ако Вам у уговору пише да морате да будете налогодавцу на располагању нпр. од 08:00 до 16:00 радним даном, или ако сте у обавези да налогодавцу будете на располагању у тачно одређено време. Овај услов не представља проблем за фриленсере који раде преко платформи и који за клијенте обављају задатке на захтев. У том случају клијент (налогодавац) никако не одређује Ваше радно време. Одређује једино рок до када треба да завршите поручени задатак.

Овај услов може бити проблематичан за фриленсере који имају одређено радно време које морају да поштују, попут предавача енглеског језика. Наравно, ово не мора да значи да они аутоматски испуњавају овај услов. Радно време не мора да диктира налогодавац. Радно време може да диктира временска зона у којој се налази клијент, начин и природа обављања посла и други чиниоци. Понављамо, овај услов испуњавате само ако Вам послодавац одређује радно време. Не испуњавате услов уколико вам радно време диктира природа посла или временска зона. Касније ћемо видети пример Милице која држи часове енглеског деци у Кини али НЕ ИСПУЊАВА овај критеријум, односно, „пролази“ тест по овој ставци.

Други услов је да Вам налогодавац плаћа накнаду за одмор или боловање.

Како бисте испунили овај услов? – Управо како је и написано у самом критеријуму. Уколико Вам налогодавац (клијент) нпр. плаћа одмор, односно уколико примате једнаку месечну надокнаду чак и када сте на одмору, то упућује на радни однос, дакле да нисте самостални, те овај услов испуњавате и тако „падате“ овај критеријум.

Потребно је да испуните најмање 5 критеријума да бисте „пали“ тест самосталности, тако да ако сте испунили овај критеријум, то и даље не значи да сте „пали“ тест самосталности.

Листу свих категорија односно критеријума можете прочитати овде:

1) налогодавац или повезано лице с налогодавцем одређује радно време предузетнику или су одмор и одсуства предузетника зависни од одлуке налогодавца или повезаног лица с налогодавцем и накнада предузетнику се не умањује сразмерно времену проведеном на одмору;

2) предузетник уобичајено користи просторије које обезбеди или обавља послове у месту које одреди налогодавац или повезано лице с налогодавцем за потребе обављања послова који су му поверени;

3) налогодавац или повезано лице с налогодавцем врши или организује стручно оспособљавање или усавршавање предузетника;

4) налогодавац је ангажовао предузетника након оглашавања у средствима информисања потребе за ангажовањем физичких лица или ангажујући треће лице које се уобичајено бави проналажењем лица подобних за радно ангажовање, а чија је услуга резултирала ангажовањем тог предузетника;

5) налогодавац или повезано лице с налогодавцем обезбеђује сопствени основни алат, опрему или друга основна материјална или нематеријална средства потребна за редован рад предузетника или финансира њихову набавку, осим специјализованих алата, опреме или других специјализованих материјалних или нематеријалних средстава који могу бити неопходни у циљу извршавања специфичног посла или налога, или налогодавац или повезано лице сналогодавцем уобичајено руководи процесом рада предузетника, осим таквог руковођења које подразумева давање основног налога у вези са нарученим послом и разумну контролу резултата рада или надзор налогодавца, као доброг привредника, над обављањем посла који је наручио;

6) најмање 70% од укупно остварених прихода предузетника у периоду од 12 месеци који почиње или се завршава у односној пореској години је остварено од једног налогодавца или од повезаног лица с налогодавцем;

7) предузетник обавља послове из делатности налогодавца или повезаног лица с налогодавцем, а за тако обављене послове његов уговор о ангажовању не садржи клаузулу по којој предузетник сноси уобичајени пословни ризик за посао испоручен клијенту налогодавца или повезаног лица с налогодавцем, уколико такав клијент постоји;

8) уговор о ангажовању предузетника садржи делимичну или потпуну забрану предузетнику да пружа услуге по основу уговора са другим налогодавцима , изузев делимичне забране која обухвата пружање услуга ограниченом броју директних конкурената налогодавцу;

9) предузетник обавља активности уз накнаду за истог налогодавца или за повезано лице с налогодавцем, непрекидно или са прекидима 130 или више радних дана у периоду од 12 месеци који почиње или се завршава у односној пореској години, при чему се обављањем активности у једном радном дану сматра обављање активности у било ком периоду током тог радног дана између 00 и 24 часа.

Дакле, видимо да одређени број критеријума већина фриленсера пролази без размишљана, а то су критеријуми 2, 3, 4, 5 и 7. Оно што је заједничко за већину фриленсера је да раде од куће, сами проналазе послове на интернету, користе сопствени рачунар, паметни уређај, друге алате и своје знање и специјалне вештине користе да би понудили своје услуге преко интернета. Уколико не доставе услуге или не испуне задатак за који су ангажовани, губе право на новчану надокнаду а неретко плаћају и „пенале“ односно казне за непоштовање договора.

Критеријуми који се дотичу фриленс начина пословања су: 1, 6, 8 и 9. На пример, онлајн предавачи често раде за једног налогодавца и то дужи временски период, те они према томе испуњавају ставке 6 и 9.

Заједно са нашим члановима, сакупили смо одређени број примера фриленс пословања. Сваки пример смо назвали једним именом (Милена, Бојан, Марко…) и на тај начин им dали лица. Неки од примера су и стварни примери рада наших чланова али су имена наравно измењена.

Заједно са представницима Министарства финансија, Владе Републике Србије и Пореске управе, међу којима су били и саветник, аналитичар и порески инспектор, смо анализирали ове начине рада.

Морамо одмах напоменути да су сви од припремљених примера рада „прошли“ тест самосталности, односно да нико није испунио довољан број критеријума.

Један типичан пример рада преко платформе представља Марко:

„Марко се после завршених студија информатике регистровао на једној фриленс платформи како би се окушао у свету филенсовања. Тамо је видео да бројни клијенти из целог света објављују конкурсе у којима траже програмере који би радили на њиховим пројектима. У условима конкурса увек би било наведено да ли се пројекат исплаћује недељно, након завршених милестоне-ова, као и да ли се исплата обрачунава по утрошеном радном сату или се пре пројекта уговара фиксна сума. Марко се на конкурсе јављао са својим понудама где је наводио и за колико би могао да заврши цео пројекат. На некима је пролазио, а на некима није. Сви клијенти су му били странци. Ни за једног од њих није знао име, презиме или било који други идентификујући податак, сем назива њиховог профила на сајту. Ни са једним клијентом није својеручно потписао уговор. Увек су се у чету платформе договарали шта и како треба да се уради и увек су тако комуницирали. Исплате је увек добијао на платформу, па онда зарађени новац повлачио на свој рачун у банци. Зарада је варирала. Неки пројекти су доносили 50 долара, неки 100 долара недељно за све време трајања пројекта, а једном је уговорио фиксну суму од 700 долара. И пројекти су били варијабилне дужине – за неке је имао рок два дана да заврши програм, за неке 14 дана, за неке месец дана, а неки пројекти су били доста дужи и захтевали да на њима ради више месеци у континуитету. Марко ради од куће, на свом рачунару.

Марко размишља да се региструје као предузетник, али се боји теста самосталности и не разуме га у потпуности. Да ли Марко уз овакав начин рада пада на тесту самосталности са својим клијентима? На шта треба да обрати пажњу како би знао пада ли тест или не? Не ради са свим клијентима на потпуно исти начин.“

Из приложеног се види да Марко ради преко платформе, он одрађује одређене пројекте за своје клијенте које преко исте платформе и проналази или они њега проналазе. Иако Марко наводи да је за неке пројекте плаћен по радном сату, нема индиција да неки од клијената одређује његово радно време. Пошто ради преко платформе, за више клијената, иако није написано, можемо претпоставити да Марку нико не плаћа одмор и боловање. Дакле Марко не испуњава критеријум 1. 

Марко ради од куће и користи сопствени рачунар за рад, дакле Марко не испуњава критеријум 2, као ни први услов критеријума 5. Други услов је да налогодавац не руководи процесом Марковог рада, већ му даје налог и касније контролише резултат. Дакле Марко не испуњава ни критеријум 5.

Клијенти не плаћају Марку курсеве или на други начин врше оспособљавање Марка, стога Марко не испуњава ни ставку 3.

Пошто до клијената долази преко платформе, Марко пролази и критеријум 4.

Овде се можемо зауставити јер Марко већ није испунио 5 ставки, што упућује на његову самосталност, односно да је „прошао“ тест самосталности. Међутим, хајде да ипак пређемо и преко преосталих критеријума.

Марко све време има више различитих клијената, тако да је мало вероватно да је од једног клијента зарадио најмање 70% од свих прихода за 12 месеци. Због тога ћемо рећи да Марко не испуњава ни критеријум 6.

Уколико Марко не заврши неки пројекат или касни са пројектом, Марко вероватно према уговору са платформом сноси последице, односно или неће бити плаћен за тај посао или ће му платформа чак наплатити одређене казне. Дакле Марко не испуњава ни критеријум 7.

Марко је навео да није потписивао никакве уговоре са клијентима, а и из приложеног се види да Марко без проблема обавља послове за више различитих клијената, те да нема никаква ограничења или забране пружања услуга другим клијентима, што значи да Марко не испуњава ни критеријум 8.

Марко  је навео да је на неким пројектима радио и више месеци, што значи да је више месеци радио за истог клијента. Марко није навео колико тачно месеци, али уколико је Марко радио више од 130 дана за 12 месеци за истог клијента, Марко испуњава овај критеријум са тим клијентом. Уколико је Марко пак на пројекту радио мање од 130 дана, он није испунио овај критеријум.

Дакле, сада када смо прешли преко свих критеријума, можемо са сигурношћу рећи да Марко „пролази“ тест самосталности са свим клијентима.

Претходни део серијала о тесту самосталности можете прочитати овде.

Поделите са пријатељима
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter
Share on LinkedIn
Linkedin