Q&A – porezi i doprinosi frilensera

Na ovoj strani ćemo objavljivati odgovore na sva postavljena pitanja i vezi sa plaćanjem poreza i doprinosa frilensera. Nova pitanja i odgovori će biti dodavani vremenom. Možete koristiti opciju pretraga da pronadjete odgovor koji Vam treba. Ukoliko ne pronadjete odgovor, postavite nam pitanje. 

1. Da li treba da plaća zdravstveno onaj ko je bio u radnom odnosu?

Ne. Svi koji su bili u radnom odnosu (plaćali zdravstveno osiguranje) dok su se istovremeno bavili frilensom, na prilive od frilensa (prilive fizičkog lica iz inostranstva) plaćaju samo doprinose za PIO i porez. Zdravstveno osiguranje se ne plaća „duplo” za taj period kada su bili zaposleni.

2. Onaj ko je uplaćivao sam sebi staž ili je bio zaposlen pa mu je išao staž, da li će dobiti sada staž isto ili samo penzionu masu?

Ako Vam je već tekao staž po nekom osnovu, on ne može biti dupliran. Sve što uplatite će Vam ući u penzionu masu i tako uvećati iznos penzije u budućnosti.

3. Da li se 32.000 odnosi na ukupnu zaradu ili samo na frilens zaradu? Na primer, ako kao zaposlen imam platu 40.000 i prihode od frilensa 35.000, da li se 32.000 oduzima od 75.000 ili samo od ovih 35.000?

32.000 neoporezivog dela i normirani troškovi odnose se na prihode iz inostranstva koje ste ostvarili kao fizičko lice, tj. od frilensa. Dakle, ne sabira se sa vašom platom ukoliko ste bili zaposleni. Kao zaposlenom su Vam već odredjena prava i obaveze i njih već izmiruje Vaš poslodavac. Za novac koji ste primili “sa strane” kao fizičko lice, primenjuje se ista računica kao i za sve frilensere sa jednim izuzetkom – Vi ne plaćate doprinose za obavezno zdravstveno osiguranje, jer Vam je to već uplaćivao Vaš poslodavac.

4. Da li postoji neko mesto gde možemo videti sve procente koliko treba za šta da se plati?

Na sajtu UFPS možete pronaći kalkulator za period do oktobra 2020, kao i kalkulator mesečnih davanja za frilensere, gde možete videti koliko koja davanja iznose u  procentima. Takodje je uradjena aplikacija, koju možete skinuti sa Google Play prodavnice.

5. Zašto se kao početni datum spominje 1. januar 2015, a to je više od 5 godina unazad?

Spominje se 01.01.2015. ako nije zastareo period. Godina 2015. se odnosi na one frilensere kod kojih je proces kontrole već započet, tj. koji su tokom prošle godine dobili pozive iz Poreske uprave. Svim frilenserima kojima rešenja nisu konačna, odnosno imaju pravo žalbe, sada mogu poreska rešenja biti obračunata po novim uslovima.

Frilenserima kod kojih nije započet proces poreske kontrole tokom 2020, sada ne može biti kontrolisana 2015. godina jer Poreska uprava ima pravo kontrole 5 godina unazad ne računajući tekuću godinu.

6. Koje tačno prilive Poreska uprava kontroliše?

Poreska uprava ima uvid u spiskove (podatke) NBS o deviznom prilivu gradjana i rezidenata Srbije na račune banaka u Srbiji. Na osnovu tih podataka a po osnovu vrste uplate (šifra uplate) doneće poreska rešenja. Po prijemu rešenja u naznačenom periodu možete podneti žalbu. Sve će žalbe biti razmatrane i u slučaju dokazane greše ista uklonjena i doneto novo rešenje.

7. Šta znače ugovori o izbegavanju dvostrukog oporezivanja?

Srbija sa većinom država u svetu ima potpisane bilateralne sporazume o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. To znači da, ako vam je uplatilac u toj drugoj zemlji tako uplatio poreze (i doprinose), Vi u Srbiji možete da tražite poreski kredit, tj. oslobodjenje od plaćanja poreza do iznosa koji je plaćen u drugoj zemlji sa kojom imamo potpisan ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. Po dobijanju rešenja, potrebno je uložiti žalbu i podneti neki dokaz da su vam u drugoj zemlji već plaćeni porezi, kako biste se oslobodili duplog plaćanja poreza. To se ne odnosi na doprinose.