Медији су пренели званично тумачење Министарства финансија о томе да ли и у којим случајевима резиденти у иностранству плаћају порез и доприносе Србији, тако да саветујемо читаоце да прочитају то тумачење да би се упознали са званичним ставом Министарства финансија, а да информације из других извора занемаре зато што је објављен званични став који разрешава недоумице.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Према важећем Закону о порезу на доходак грађана, Србија порез и доприносе за пензијско и здравствено осигурање може захтевати не само од фриленсера, већ и од држављана који раде и живе у иностранству.

Члан 7

Обвезник пореза на доходак грађана је резидент Републике Србије (у даљем тексту: резидент), за доходак остварен на територији Републике Србије (у даљем тексту: Република) и у другој држави.

Наиме, сви држављани Србије који потпадају под дефиницију резидента по поменутом Закону, дужни су да плате порез и доприносе. Овај текст ће се у наставку односити на оне држављане Србије који су њени резиденти и који имају обавезу плаћања пореза и доприноса Србији у складу са свим применљивим законима, прописима и међудржавним уговорима (дакле, не и на оне који су ослобођени тих обавеза на основу закона и међудржавних уговора).

Члан 7 (наставак)

Резидент Републике, у смислу овог закона, јесте физичко лице које:
1) на територији Републике има пребивалиште или центар пословних и животних интереса, или
2) на територији Републике, непрекидно или са прекидима, борави 183 или више дана у периоду од 12 месеци који почиње или се завршава у односној пореској години.

Обратите пажњу на реч или која повезује ове критеријуме. То значи да је довољно да испуните један како бисте по том закону били третирани као резидент који мора да плаћа порез и доприносе. На пример, одлазили сте на привремен рад у неку земљу Европске уније на 90 дана, враћали се у Србију, а онда опет ишли на рад. Без обзира на то што сте плату зарадили у иностранству, Србија вас обавезује да њој платите порез и доприносе за ПИО и здравствени фонд (ако потпадате под такве случајеве).

Колики су порез и доприноси?

Врло високи. Порез је 10% пореске основице, а допринос за ПИО и здравствени фонд 25,5%, односно 10,3% целе зараде.

Пореску основицу добијате тако што од плате одузмете месечну неопорезиву суму. Та сума износи 16 500 динара (141 евро) током 2020. године (и увећава се сваке године). То значи да на плату од 1000 евра за порез плаћате 10% од 1000 – 141 = 859 евра, односно 85,9 евра.  Ако сте ту плату примили 2019. године, порез вам је већи зато што је месечна неопорезива сума била мања, али ћемо у рачуници користити суму за 2020. пошто је то најповољнији рачун. Без обзира на неопорезиву суму, од зараде од 1000 евра Пензионом фонду плаћате 25,5%, што износи 255 евра, а здравственом фонду 103 евра.

Укупно, Србија би могла да захтева да јој платите 443,9 евра од 1000 које сте зарадили ван Србије. За дванаест месеци рада ван земље, ваш дуг према Србији попео би се на 5326 евра! Ако сте при томе користили девизни рачун из банке регистроване у Србији да примате ту плату, налазите се у регистру који је Пореска управа добила од тих банака. У том случају, можете бити предмет пореске контроле која је најављена у октобру. Ако сте користили страни девизни рачун, Србија од страних банака може тражити информације о рачунима својих резидената. Подсетимо се, у случају фриленсера је намера државе Србије је да наплати порез и доприносе за неколико година уназад са каматом, која износи нешто преко 10% годишње.

Шта ако је порез плаћен у другој држави?

Ако је порез на вашу плату плаћен у другој држави, можете бити ослобођени дела пореза Србији. Два су услова за то. Први је да Србија са том државом има уговор о избегавању двоструког опорезивања. Други је да ви имате доказ да је порез за вашу плату већ плаћен у иностранству.

На овај начин се ослобађате дела пореза. На пример, ако је ваш послодавац платио у другој држави 50 евра на име пореза, а Србија потражује од вас 85,9 евра, онда Србији плаћате разлику (35,9 евра).

Шта ако је пензионо и здравствено осигурање уплаћено у иностранству?

У закону о доприносима и закону о порезу нема помена о ослобађању од доприноса. Дакле, то што сте уплаћивали пензионо осигурање у неки инострани фонд не ослобађа вас нужно обавезе према Србији. И даље можете бити дужни да платите допринос за ПИО и здравствени фонд Србије. Као пореском резиденту, где год да се налазите и где год да радите, Србија од вас може захтевати доприносе. Укупно 35,8% сваке зараде морали бисте платити Србији на то име. Порез не морате платити само ако је у иностранству плаћен већи порез него што би био у Србији. Доприносе морате.

Али, ово је сулудо, нема шансе да Србија ово уради

Сулудо је и да Србија тражи од фриленсера да плате допринос за ПИО, а да им не рачуна радни стаж. Многима је невероватно и да се пропише порез на гараже и кокошињце. Па ипак, ове године Србија је урадила управо то. Правни оквир по којем Србија може да потражује порез и доприносе од својих резидената који живе и раде у иностранству – постоји.

Угрожени су сви, а не само фриленсери

Да се послужимо метафором, у очима закона сви су практично фриленсери, па чак и они који уопште не раде у Србији. Зато је важно да се заустави опорезивање уназад против којег се фриленсери боре и да им се у тој борби пружи подршка, јер нису само они на удару државе.

Удружење фриленсера и предузетника Србије (УФПС) залаже се за отпис наводних дугова и промену пореских закона. У среду, другог децембра, у 12:00 биће одржан протест упозорења на којем ће бити речи о порезу. Придружите нам се, јер заједно имамо моћ да променимо ствари на боље.

Одрицање од одговорности: овај текст није правни савет и не може се тумачити као такав. Текст представља тумачење закона и циљ текста је да понуди могући сценарио који се односи само на резиденте Србије који су у складу са законима и међудржавним уговорима дужни да плате порез и доприносе Србији. Држава Србија за сада није најавила циљано опорезивање које би се односило на тај сценарио. Сценарио је заснован на упутству Пореске управе о пореском третману примања по основу рада физичког лица резидента Републике Србије остварених у/ или из друге државе.

 

 

 

 

 

 

Поделите са пријатељима
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter
Share on LinkedIn
Linkedin