Zarada  i satnice u opadanju, obim posla smanjen, brojna otpuštanja i sve teže pronalaženje novog zaposlenja pogodili su i radnike na internetu. Kako nove okolnosti utiču na frilensere i koliko će morati da se zaduže da bi izdržali do kraja meseca, pročitaćete u članku.

 

Već se govorilo o ponudi koju je Vlada Srbije predložila frilenserima, koja podrazumeva plaćanje „duga” na rate, na DO 10 godina, i plaćanje tekućih obaveza. Takodje, već su objavljivane računice koje pokazuju koliko bi predloženi način oporezivanja opteretio buduće zarade pod uslovom da frilenseri nastave da primaju iste sume kao i do sad ILI koliko bi morala da se poveća zarada u narednom periodu ukoliko frilenseri žele, i imaju mogućnost da povećaju obim posla i time zarade dovoljno da im ostane bar polovina, nakon što isplate sve obaveze. Ono što se nije računalo jeste to da li će frilenseri uopšte biti u mogućnosti da zarade iste ili veće sume, pogotovo ukoliko se uzme u obzir uticaj pandemije. Šta bi se desilo kad bi narednih 5 ili 10 godina zaradjivali jedva pola? 

 

Vratimo se na trenutak na same računice, tj. na sam početak.

Poreska osnovica = Priliv – 43% Normirani Troškovi = 57% Priliv

Porez + Doprinosi = 55,8% od Osnovice

Ukupno: Porez + Doprinosi = 55,8% X 57% X Priliv = 31,806% od Priliva 

 

Udruženje Radnika na Internetu već je napisaločlanak u kom je predstavilo koliko bi iznosilo mesečno zaduženje nekome ko bi narednih 5 odnosno 10 godina nastavio da ima konstantne prilive novca u iznosu koji je jednak dosadašnjim prosečnim mesečnim prilivima. U tom slučaju, ukoliko se odobri reprogram na 10 godina, 47% od priliva bi se plaćalo državi na ime duga i tekućih obaveza, dok ukoliko se odobri reprogram na 5 godina, državi bi išlo 63.6% od priliva

 

Udruženje Frilensera i Preduzetnika Srbije dodalo je koliko bi frilenseri morali da zarade u slučaju da izmire sve obaveze a da im ostane bar 50%:


Ukupna plata koju morate zaraditi = [ (iznos mesečne rate duga) X 100% ] ÷ 18,194%

 

Tu je takodje i računica za one koji su ambiciozni tj. one koji žele da im u džepu, posle izmirenja poreza i doprinosa, ostane onoliko koliko su do sada zaradjivali, a pri tom su u mogućnosti da povećaju obim posla:

Plata koju morate zaraditi = (( Suma koju ste do sada zaradjivali ) + (mesečna rata duga)) ÷ 68.194%

 

Medjutim, u skladu sa trenutnom pandemijom i drugim socioekonomskim činiocima, poslovanje je sve neizvesnije a povećanje obima posla za frilensere predstavlja nemoguć zadatak. Sve je izvesniji upravo obrnuti scenario – gubitak posla ili znatno umanjeni prilivi. Na žalost, i dalje nema odgovora na pitanje – Šta ako opadne obim posla, cena rada, satnice?

 

Kako bi se bolje približio apsurd situacije, zamislimo da izmedju ostalog, pod uticajem pandemije i zasićenosti globalnog tržišta prosečna mesečna zarada opada za tačno 50%. Šta ako se bude zaradjivalo samo pola dosadašnje zarade?

 

U tom slučaju, ne samo da većini nakon izmirenja obaveza ne bi ostalo dovoljno za preživljavanje, već bi neki morali i da pozajme novac a ne bi imali od koga. Ovakav scenario nije nikakva bajka ili maštarija već puka realnost koja visi nad glavom svakog frilensera. Štaviše, verovatnoća ovakvog ishoda je vrlo velika.

Radnicima na internetu su često ugrožena prava, način poslovanja je takav da je sve s tim u vezi neizvesno – od naplate do trajanja samog angažovanja. Promene su česte, iznenadne i retko u korist frilensera. Umesto da se Vlada usmeri ka rešavanju problema i unapredjenju takve vrste poslovanja, ona svojom površnom analizom i predloženim modelom uspeva da ovakvo poslovanje unazadi.

 

Prema podacima Zavoda za statistiku rada Sjedinjenih Američkih Država, samo u aprilu 2020. otpušteno je 20,6 miliona Amerikanaca, od kojih je privremeno otpuštenih lica bilo 18 miliona, i veliki deo ih i dalje čeka posao. Naravno, uz karantin i otkaze, veliki broj Amerikanaca se okrenuo frilensingu. To je samo jedan primer, samo jedna od država. Frilenseri svoju delatnost obavljaju na svetskom tržištu, i naravno da će proboj hiljada i hiljada ljudi uticati na povećanje konkurencije, pad obima rada i/ili pad cene rada. Veliki broj kompanija je takodje ugašen. To znači i smanjen broj potencijalnih poslodavaca.

 

U kakvoj situaciji bi se našli frilenseri a samim tim i njihove porodice, što čini oko pola miliona ljudi i koliko bi njihova egzistencija bila ugrožena pogledajte u videu.

Podelite sa prijateljima
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter
Share on LinkedIn
Linkedin