Poštovani gospodine ministre,
Proteklo je skoro mesec dana od poziva Poreske uprave da svi gradjani koji su primali uplate iz inostranstva obračunaju poreze, doprinose i kamate, pa izmire svoje poreske obaveze kako bi izbegli da se protiv njih podignu prekršajne i krivične prijave. Iako su u prvi plan izbili frilenseri, pomenuta najava Poreske uprave odnosi se i na mnoge druge kategorije gradjana: na osobe koje su od prijatelja i rodjaka iz inostranstva primale novčanu pomoć, na gradjane koji privremeno i povremeno rade u inostranstvu, kao i na one koji godinama žive i rade van zemlje, a nisu odjavili prebivalište iz Srbije.
Nenadana i nagla najava Poreske uprave označila je kao kriminalce stotine hiljada gradjana Srbije i zapretila im milionskim dugovima koje niko ne može da plati. Pored ekonomskih posledica po frilensere, koji i u doba svetske pandemijske krize i gašenja lokalnih poslova nesmetano nastavljaju sa radom preko interneta i privlače strani kapital u zemlju, pretnja Poreske uprave, ukoliko bi se ostvarila, ostavila bi do sada nevidjene posledice po sve slojeve društva u Republici Srbiji. Stotine hiljada porodica ostale bi bez ikakvih prihoda i uštedjevine, a potencijalno i bez krova nad glavom u vreme kada se pandemija virusa korona razbuktava na svetskom nivou i ekonomije svih zemalja ulaze u depresiju. Ne samo što bi se ogroman deo Srbije našao u borbi za goli život, već bi društvene posledice bile razorne po našu zemlju budući da bi se stotine hiljada gradjana našle u takvoj poziciji da više nemaju šta da izgube i da odustanu i od svojih života i od svoje zemlje, u kom slučaju bi opasnost od neslućenih gradjanskih nemira, kao i manipulacije očajem gradjana pogodjenih najavom Poreske uprave, predstavljala visok rizik po budućnost cele zemlje.
Pored toga, u veoma teškoj situaciji nalaze se i druge grupe gradjana, koji rade i posluju u okviru tradicionalne ekonomije zasnovane na lokalnoj kupoprodaji roba i usluga. Pandemija korone ugrozila je opstanak ekonomije naše zemlje. Navešćemo samo nekoliko primera: prihod kafića i restorana je dostigao istorijski minimum, industrija zabave ne može da posluje već mesecima, turističke agencije se nalaze pred gašenjem, trgovinski objekti beleže pad prometa, poljoprivrednici imaju sve manje prostora za prodaju svojih proizvoda, preduzetnicima u svim granama privrede je ugrožen opstanak, a radnicima radna mesta i egzistencija.
Smatramo da je u takvim uslovima potez Poreske uprave neopravdan i da može imati samo negativne posledice po Srbiju, bez ikakve koristi:
1) Dug koji je stotinama hiljada gradjana stavljen na teret – nenaplativ je.
2) Ekonomska situacija je takva da bi i njegova delimična naplata izvukla kapital iz domaće ekonomije i dovela do njenog urušavanja, prepolovivši ionako umanjenu kupovnu moć gradjana i umanjivši prihode domaćih firmi, što bi se posledično odrazilo i na budžetske prihode.
3) Takozvani dug je nastao i propustom Poreske uprave koja nije na vreme edukovala gradjane o načinu obračuna poreza na sporne uplate, niti ih upoznala sa zakonom po čijem ih osnovu sada tereti za dug, čime nije ispunila jedan od svojih zadataka i ciljeva navedenih u javno dostupnoj Strategiji pružanja usluga poreskim obveznicima, objavljenoj na zvaničnom sajtu same Poreske uprave:
PRUŽANJE PODRŠKE PORESKIM OBVEZNICIMA PUTEM CILjANIH PROGRAMA EDUKACIJE I IZGRADNJA ODNOSA SA PORESKIM OBVEZNICIMA I NJIHOVIM SAVETNICIMA
Preko partnerskog odnosa sa poreskim obveznicima Poreska uprava želi i da ih pravilno edukuje, da bude na raspolaganju sa informacijama iz poreske tematike. Zato se poseban značaj pridaje edukaciji, koji ujedno gradi odnos poverenja, kako prema sadašnjim poreskim obveznicima tako i prema onima koji to nameravaju da postanu. Pored poreskih obveznika edukacija je namenjena i svim gradjanima Srbije kao i predstavnicima medija koji obaveštavaju javnost o poreskim temama.
4) Brojni gradjani koji su i ranije odlazili u Poresku upravu da se raspitaju o svojim poreskim obavezama, svedoče da su u njoj dobili nepotpuna i pogrešna obaveštenja o tome da li su uopšte u obavezi da plate porez pošto frilenseri prema postojećim zakonima Republike Srbije nisu prepoznati kao zanimanje, niti kategorija zaposlenih lica.
5) Posebno, to što frilenseri nisu prepoznati kao zanimanje, odnosno kategorija radnika, predstavlja diskriminaciju nad njima, budući da im pravni poredak Republike Srbije nije garantovao i ne garantuje ista prava kao i drugim radnicima: pravo na radni staž, pravo na penziono, socijalno i zdravstveno osiguranje, pravo na bolovanje, pravo na porodiljsko odsustvo, pravo na zaštitu od mobinga i eksploatacije na radnom mestu itd. Član 21 Ustava Republike Srbije jasan je po pitanju diskriminacije:
Svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije.
Zabranjena je svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu…
6) Zakon je pisan u vreme kada internet nije bio toliko prisutan u svakodnevnom životu kao danas i kada svetsko tržište rada nije bilo ovoliko umreženo. Zakonski okvir na koji se Poreska uprava poziva prikladan je za ono vreme u kojem su radna mesta i rad bili pre svega ograničenu na fizičku kupoprodaju roba i usluga na lokalizovanom tržištu. Sa razvojem moderne ekonomije, kao posebna kategorija radnika na internetu nastali su frilenseri, koji rade na dinamičnom svetskom tržištu i saradjuju sa kolegama iz celog sveta, šireći dobar glas o Srbiji kao zemlji stručnog i edukovanog stanovništva i privlačeći strani kapital direktno u nju, a ne tražeći nikakve subvencije kao što to čine strani investitori. Ako Poreska uprava sprovede najavljenu naplatu, frilenseri u Srbiji će biti uništeni kao kategorija radnika i Srbija će propustiti priliku da preko njih unese kapital u svoju ekonomiju, poveća kupovnu moć gradjana i održi i proširi poslovanje subjekata aktivnih na domaćem tržištu, a čije proizvode i usluge kupuju upravo ti frilenseri.
Naše je uverenje da kao Ministar finansija, Vi razumete naše argumente i vidite da nama nije cilj da izbegnemo plaćanje poreza, već da pronadjemo odgovarajući poresko – pravni model koji će nam omogućiti da doprinesemo razvoju naše zemlje i istovremeno opstanemo na vrlo konkurentnom i dinamičnom svetskom tržištu rada. Ukoliko biste u saradnji s nama formirali pravni okvir koji bi nam to omogućio, ne samo što biste pomogli Srbiji da ekonomski preživi pandemiju korone, već biste joj dali moderan zakonski okvir u kojem njeni gradjani mogu nesmetano, legalno i efikasno ostvarivati ekonomske veze sa inostranstvom, pa na korist cele zemlje privlačiti strani kapital u nju i delovati kao njeni ambasadori u svetu. Ne samo to, napredan i moderan okvir za domaće frilensere mogao bi privući i strane, koji bi takodje u Srbiji trošili svoj novac i tako direktno uvećavali njenu ekonomiju zajedno sa domaćim kolegama.
Stoga Vam upućujemo dva poziva:
- Da Ministarstvo finansija donese uredbu kojom će svim gradjanima na koje se najava Poreske uprave odnosi dati amnestiju i obustaviti sve postupke naplate koji su već ušli u proceduru. Država je već izlazila u susret brojnim i mnogo većim dužnicima po ovom pitanju.
- Da u saradnji sa nama formulišete moderan poresko – pravni okvir za sve frilensere, dajući nam pravni status i prepoznajući specifičnosti našeg načina rada.
Pored toga, iskoristili bismo priliku da pružimo podršku svim poslodavcima i radnicima u zemlji. Znamo da ste pogodjeni ovom krizom, ali smo uvereni da zajedno i u slozi možemo da je prevazidjemo i iz nje izadjemo jači nego pre.
Udruženje frilensera i preduzetnika Srbije