U susret radnoj grupi za izradu novog zakona o fleksibilnim oblicima rada, objavljujemo odgovore Poreske uprave na neka od pitanja frilensera iz prethodnog perioda. Od mnoštva pristiglih pitanja, neka smo preformulisali kako bismo dobili jasniji odgovor. Pitanja gde su nas umesto davanja konkretnog odgovora uputili na druge institucije su poslata tim institucijama i blagovremeno ćemo vas obavestiti kad dobijemo odgovore, jer su od suštinske važnosti za ispunjenje predloga Vlade.

Odgovore koje smo dobili prenosimo u celosti.

U usvojenom predlogu Zakona o izmenama i dopunama zakona o porezu na dohodak gradjana: uz član 5. predlaže se da poreski organ rešenjem utvrdjuje porez na prihode po osnovu ugovorene naknade od autorskih i srodnih prava i ugovorene naknade za izvršeni rad, na koje se porez plaća samooporezivanjem, ostvarene u periodu počev od 1. januara 2015. godine zaključno sa 31. decembrom 2021. godine.

1. Da li će Poreska uprava donositi rešenja od 2015, odnosno 2016. do oktobra 2020. ili do tekućeg meseca kada se šalje poresko rešenje, ili će donositi rešenja nakon decembra 2021. godine za ceo period unazad (npr. januar 2016. do decembra 2021)? Da li u prva dva slučaja frilenseri imaju obavezu da sami prijavljuju svoje tekuće obaveze i na koji način će prijave biti podnošene jer trenutni obrazac ne odgovara ovakvom modelu?

Odredbama člana 5. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak gradjana (“Sl. glasnik RS”, br. 44/21) propisano je da poreski organ rešenjem utvrdjuje porez na prihode po osnovu ugovorene naknade od autorskih i srodnih prava i ugovorene naknade za izvršeni rad, na koje se porez plaća samooporezivanjem, ostvarene u periodu počev od 1. januara 2015. godine zaključno sa 31. decembrom 2021. godine, ukoliko nije:

– nastupila zastarelost utvrdjivanja poreske obaveze u skladu sa propisima koji su bili na snazi u momentu ostvarivanja prihoda, ili

– pravosnažno okončan postupak utvrdjivanja poreske obaveze, ili

– pre stupanja na snagu ovog zakona plaćena poreska obaveza u skladu sa propisima koji su bili na snazi na dan nastanka poreske obaveze.

Normirani troškovi se priznaju u visini 50% od ostvarenih prihoda. Odredbama istog člana propisano je da se ne plaća porez na dohodak gradjana na navedene prihode ostvarene u kalendarskoj godini u visini do 384.000 dinara godišnje.

Dakle, za prihode fizičkih lica ostvarene po osnovu ugovorene naknade od autorskih i srodnih prava i ugovorene naknade za izvršeni rad, na koje se porez plaća samooporezivanjem, u periodu od 2015, odnosno 2016. godine zaključno sa 31. decembrom 2021. godine, Poreska uprava će donositi rešenja na godišnjem nivou, bez podnošenja poreskih prijava, u skladu sa odredbom napred navedenog člana zakona.

2. S obzirom da će se Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak gradjana primenjivati od 01.01.2022. godine, osim člana 5. koji će se primenjivati od dana stupanja na snagu ovog zakona, da li će se period od oktobra 2020. do kraja decembra 2021. oporezivati mesečno ili kvartalno ili godišnje?

U skladu sa članom 5. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak gradjana (“Sl. glasnik RS”, br. 44/21) prihodi ostvareni po osnovu ugovorene naknade od autorskih i srodnih prava i ugovorene naknade za izvršeni rad, ne oporezuju se mesečno niti kvartalno, već će se poreska obaveza utvrdjivati rešenjem za prihode ostvarene u kalendarskoj godini.

3. Prilikom obračuna valuta primenjivaće se kursevi po datumu doznake. Da li će se obračunavati prema srednjem kursu NBS, prema prodajnom/kupovnom/srednjem kursu banke, ili na drugi način?

Transakcije u stranoj valuti iz kojih proizlazi oporezivanje, konvertovaće se u dinar na način propisan članom 32. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji (”Sl. glasnik RS”, br. 80/02 … 144/20), i to:

1) po zvaničnom srednjem kursu Narodne banke Srbije, na dan kada je transakcija obavljena, osim ako je poreskim zakonom drukčije uredjeno;

2) po tržišnom kursu zasnovanom na objavljenim podacima o odnosu strane valute i američkog dolara, na dan kada je transakcija obavljena, ako Narodna banka Srbije ne raspolaže srednjim kursom te valute prema dinaru.

4. Ha koji način će se frilenserima obračunavati staž?

Poreska uprava nije nadležna za davanje odgovora na ovo pitanje. Pitanje je iz nadležnosti Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, kao i Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje. U prilog navedenom, ukazujemo da je odredbama člana 50. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju („Sl.glasnik RS”, br. 34/03 … 62/21), propisano da se u staž osiguranja računa vreme za koje je osiguranik iz člana 12. stav 1. tač. 3) i 3a) ovog zakona, ostvario ugovorenu naknadu za koju je plaćen doprinos, kao i da se staž osiguranja srazmerno utvrdjuje na taj način što se iznos ugovorene naknade na koju se plaća porez u skladu sa zakonom kojim se uredjuje porez na dohodak gradjana deli sa najnižom osnovicom za plaćanje doprinosa koja važi u momentu uplate doprinosa, u skladu sa zakonom. Takodje, da staž osiguranja ostvaren po ovom osnovu u jednoj kalendarskoj godini može iznositi najviše 12 meseci.

5. Da li postoji minimalna uplata (po danu) da bi se ostvarilo pravo na penzijsko osiguranje?

6. S obzirom da u Zakonu o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje stoji da se najviša mesečna osnovica doprinosa primenjuje kod obračuna i plaćanja doprinosa na osnovice iz člana 28. ovog zakona (Osnovica doprinosa za lica koja ostvaruju ugovorenu naknadu je oporezivi prihod od ugovorene naknade u skladu sa zakonom koji uredjuje porez na dohodak gradjana). Da li će se pri obračunu doprinosa za PIO frilensera primenjivati najviša mesečna osnovica, odnosno najviša godišnja osnovica doprinosa?

Prilikom obračuna doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za lica koja ostvaruju ugovorenu naknadu primenjuju se odredbe člana 28. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje (”Sl. glasnik RS”, br. 84/04 … 44/21), kojim je propisano da je osnovica doprinosa za lica koja ostvaruju ugovorenu naknadu oporezivi prihod od ugovorene naknade u skladu sa zakonom koji uredjuje porez na dohodak gradjana.

Dakle, kod utvrdjivanja doprinosa na ugovorenu naknadu ne primenjuju se odredbe navedenog zakona koje uredjuju najnižu, odnosno najvišu mesečnu osnovicu doprinosa (čl. 36. stav 3. i 41. stav 2. Zakona o doprinosa za obavezno socijalno osiguranje).

7. Ko sve nije dužan da plati zdravstveno osiguranje kao frilenser? (npr. ko je bio u radnom odnosu) Da li će tim frilenserima biti umanjen iznos za zdravstveno osiguranje prilikom slanja poreskog rešenja ili će frilenseri morati naknadno da podnose žalbe i dokaze? Ukoliko je potrebno da naknadno dostavljaju dokaze, šta će biti uzeto u obzir kao dokaz da je zdravstveno osiguranje plaćano po drugom osnovu?

Odredbama člana 15. Zakona o zdravstvenom osiguranju (”Sl. glasnik RS”, 25/19) propisan je redosled utvrdjivanja prioritetnog osnova osiguranja, koji isključuje druge osnove osiguranja, za osiguranika koji ispunjava uslove za sticanje svojstva osiguranika po više osnova osiguranja. U skladu sa navedenim članom zakona, lice koje je u radnom odnosu, a istovremeno ostvaruje prihod po drugom osnovu, nema obavezu da plaća doprinos za zdravstveno osiguranje po drugom osnovu, budući da ovaj doprinos plaća po osnovu radnog odnosa.

U tom smislu Poreska uprava neće rešenjem utvrdjivati obavezu doprinosa za zdravstveno osiguranje obveznicima koji za konkretan poreski period imaju svojstvo osiguranika po osnovu radnog odnosa ili drugog prioritetnog osnova osiguranja.

8. Ukoliko je neko na svoj zahtev uplaćivao doprinose za PIO, van radnog odnosa kao fizičko lice, da li će mu sada doprinosi za PIO biti umanjeni za taj iznos ili je dužan da plati sve kao i ostali?

Poreska uprava nije nadležna za davanje odgovora na ovo pitanje. Pitanje je iz nadležnosti Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, kao i Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, s obzirom da utvrdjivanje svojstva osiguranika po osnovu penzijskog i invalidskog osiguranja nije u nadležnosti Poreske uprave već navedenog fonda.

9. Kome i po kom osnovu može biti umanjen iznos doprinosa za PIO i da li neko može biti oslobodjen plaćanja ovih doprinosa? (npr. ukoliko je nalogodavac uplaćivao PID u zemlji sa kojom postoji dogovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja) i šta može biti priznato kao dokaz?

Poreska uprava će u svakom konkretnom slučaju, u skladu sa zaključenim sporazumima o socijalnom osiguranju sa zemljama rezidentstva isplatioca prihoda, a na osnovu priloženih dokaza (potvrde o plaćenim doprinosima u državi isplatioca prihoda, kao i potvrde o rezidentnosti) ceniti postojanje osnova za utvrdjivanje obaveze po osnovu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje.

10. Ukoliko postoji poreski dug, da li frilenser plaća pored iznosa PID u skladu sa izmenama novog zakona i dodatni porez (porez na dobit)?

Imajući u vidu da su frilenseri fizička lica i porez plaćaju u skladu sa Zakonom o porezu na dohodak gradjana, nisu u obavezi da primenjuju odredbe Zakona o porezu na dobit pravnih lica.

Odgovori PU u vezi sa izmenama zakona