У сусрет радној групи за израду новог закона о флексибилним облицима рада, објављујемо одговоре Пореске управе на нека од питања фриленсера из претходног периода. Од мноштва пристиглих питања, нека смо преформулисали како бисмо добили јаснији одговор. Питања где су нас уместо давања конкретног одговора упутили на друге институције су послата тим институцијама и благовремено ћемо вас обавестити кад добијемо одговоре, јер су од суштинске важности за испуњење предлога Владе.

Одговоре које смо добили преносимо у целости.

У усвојеном предлогу  Закона о изменама и допунама зaкoна о порезу на доходак грађана: уз члан 5. предлаже се да порески орган решењем утврђује порез на приходе по основу уговорене накнаде од ауторских и сродних права и уговорене накнаде за извршени рад, на које се порез плаћа самоопорезивањем, остварене у периоду почев од 1. јануара 2015. године закључно са 31. децембром 2021. године.

  1. Да ли ће Пореска управа доносити решења од 2015, односно 2016. до октобра 2020. или до текућег месеца када се шаље пореско решење, или ће доносити решења након децембра 2021. године за цео период уназад (нпр. јануар 2016. до децембра 2021)? Да ли у прва два случаја фриленсери имају обавезу да сами пријављују своје текуће обавезе и на који начин ће пријаве бити подношене јер тренутни образац не одговара оваквом моделу?

Одредбама члана 5. Закона о изменама и допунама Закона о порезу на доходак грађана (“Сл. гласник РС”, бр. 44/21) прописано је да порески орган решењем утврђује порез на приходе по основу уговорене накнаде од ауторских и сродних права и уговорене накнаде за извршени рад, на које се порез плаћа самоопорезивањем, остварене у периоду почев од 1. јануара 2015. године закључно са 31. децембром 2021. године, уколико није:

– наступила застарелост утврђивања пореске обавезе у складу са прописима који су били на снази у моменту остваривања прихода, или

– правоснажно окончан поступак утврђивања пореске обавезе, или

– пре ступања на снагу овог закона плаћена пореска обавеза у складу са прописима који су били на снази на дан настанка пореске обавезе.

Нормирани трошкови се признају у висини 50% од остварених прихода. Одредбама истог члана прописано је да се не плаћа порез на доходак грађана на наведене приходе остварене у календарској години у висини до 384.000 динара годишње.

Дакле, за приходе физичких лица остварене по основу уговорене накнаде од ауторских и сродних права и уговорене накнаде за извршени рад, на које се порез плаћа самоопорезивањем, у периоду од 2015, односно 2016. године закључно са 31. децембром 2021. године, Пореска управа ће доносити решења на годишњем нивоу, без подношења пореских пријава, у складу са одредбом напред наведеног члана закона.

  1. С обзиром да ће се Закон о изменама и допунама Закона о порезу на доходак грађана примењивати од 01.01.2022. године, осим  члана 5.  који ће се примењивати од дана ступања на снагу овог закона, да ли ће се период од октобра 2020. до краја децембра 2021. опорезивати месечно или квартално или годишње?

У складу са чланом 5. Закона о изменама и допунама Закона о порезу на доходак грађана (“Сл. гласник РС”, бр. 44/21) приходи остварени по основу уговорене накнаде од ауторских и сродних права и уговорене накнаде за извршени рад, не опорезују се месечно нити квартално, већ ће се пореска обавеза утврђивати решењем за приходе остварене у календарској години.

 

  1. Приликом обрачуна валута примењиваће се курсеви по датуму дознаке. Да  ли  ће  се  обрачунавати  према  средњем  курсу  НБС,  према продајном/куповном/средњем курсу банке, или на други начин?

Трансакције у страној валути из којих произлази опорезивање, конвертоваће се у динар на начин прописан чланом 32. Закона о пореском поступку и пореској администрацији (”Сл. гласник РС”, бр. 80/02 … 144/20), и то:

1) по званичном средњем курсу Народне банке Србије, на дан када је трансакција обављена, осим ако је пореским законом друкчије уређено;

2) по тржишном курсу заснованом на објављеним подацима о односу стране валуте и америчког долара, на дан када је трансакција обављена, ако Народна банка Србије не располаже средњим курсом те валуте према динару.

  1. Hа који начин ће се фриленсерима обрачунавати стаж?

Пореска управа није надлежна за давање одговора на ово питање. Питање је из надлежности Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, као и Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање. У прилог наведеном, указујемо да је одредбама члана 50. Закона о пензијском и инвалидском осигурању („Сл.гласник РС”, бр. 34/03 … 62/21), прописано да се у стаж осигурања рачуна време за које је осигураник из члана 12. став 1. тач. 3) и 3а) овог закона, остварио уговорену накнаду за коју је плаћен допринос, као и да се стаж осигурања сразмерно утврђује на тај начин што се износ уговорене накнаде на коју се плаћа порез у складу са законом којим се уређује порез на доходак грађана дели са најнижом основицом за плаћање доприноса која важи у моменту уплате доприноса, у складу са законом. Такође, да стаж осигурања остварен по овом основу у једној календарској години може износити највише 12 месеци.

 

  1. Да ли постоји минимална уплата (по дану) да би се остварило право на пензијско осигурање?

Пореска управа није надлежна за давање одговора на ово питање. Питање је из надлежности Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, као и Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање.

 

  1. С обзиром да у Закону о доприносима за обавезно социјално осигурање стоји да се највиша месечна основица доприноса примењује код обрачуна и плаћања доприноса на основице из члана 28. овог закона (Основица доприноса за лица која остварују уговорену накнаду је опорезиви приход од уговорене накнаде у складу са законом који уређује порез на доходак грађана). Да ли ће се при обрачуну доприноса за ПИО фриленсера примењивати највиша месечна основица, односно највиша годишња основица доприноса?

Приликом обрачуна доприноса за обавезно социјално осигурање за лица која остварују уговорену накнаду примењују се одредбе члана 28. Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање (”Сл. гласник РС”, бр. 84/04 … 44/21), којим је прописано да је основица доприноса за лица која остварују уговорену накнаду опорезиви приход од уговорене накнаде у складу са законом који уређује порез на доходак грађана.

Дакле, код утврђивања доприноса на уговорену накнаду не примењују се одредбе наведеног закона које уређују најнижу, односно највишу месечну основицу доприноса (чл. 36. став 3. и 41. став 2. Закона о доприноса за обавезно социјално осигурање).

 

  1.   Ко све није дужан да плати здравствено осигурање као фриленсер? (нпр. ко је био у радном односу) Да ли ће тим фриленсерима бити умањен износ за здравствено осигурање приликом слања пореског решења или ће фриленсери морати накнадно да подносе жалбе и доказе? Уколико је потребно да накнадно достављају доказе, шта ће бити узето у обзир као доказ да је здравствено осигурање плаћано по другом основу?

Одредбама члана 15. Закона о здравственом осигурању (”Сл. гласник РС”, 25/19) прописан је редослед утврђивања приоритетног основа осигурања, који искључује друге основе осигурања, за осигураника који испуњава услове за стицање својства осигураника по више основа осигурања. У складу са наведеним чланом закона, лице које је у радном односу, а истовремено остварује приход по другом основу, нема обавезу да плаћа допринос за здравствено осигурање по другом основу, будући да овај допринос плаћа по основу радног односа.

У том смислу Пореска управа неће решењем утврђивати обавезу доприноса за здравствено осигурање обвезницима који за конкретан порески период имају својство осигураника по основу радног односа или другог приоритетног основа осигурања.

 

  1. Уколико је неко на свој захтев уплаћивао доприносе за ПИО, ван радног односа као физичко лице, да ли ће му сада доприноси за ПИО бити умањени за тај износ или је дужан да плати све као и остали?

Пореска управа није надлежна за давање одговора на ово питање. Питање је из надлежности Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, као и Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање, с обзиром да утврђивање својства осигураника по основу пензијског и инвалидског осигурања није у надлежности Пореске управе већ наведеног фонда.

 

  1. Коме и по ком основу може бити умањен износ доприноса за ПИО и да ли неко може бити ослобођен плаћања ових доприноса?  (нпр.  уколико је налогодавац уплаћивао ПИД у земљи са којом постоји договор о избегавању двоструког опорезивања) и шта може бити признато као доказ?

Пореска управа ће у сваком конкретном случају, у складу са закљученим споразумима о социјалном осигурању са земљама резидентства исплатиоца прихода, а на основу приложених доказа (потврде о плаћеним доприносима у држави исплатиоца прихода, као и потврде о резидентности) ценити постојање основа за утврђивање обавезе по основу доприноса за пензијско и инвалидско осигурање.

  1. Уколико постоји порески дуг, да ли фриленсер плаћа поред износа ПИД у складу са изменама новог закона и додатни порез (порез на добит)?

Имајући у виду да су фриленсери физичка лица и порез плаћају у складу са Законом о порезу на доходак грађана, нису у обавези да примењују одредбе Закона о порезу на добит правних лица.

 

 

 

Поделите са пријатељима
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter
Share on LinkedIn
Linkedin