Удружење фриленсера и предузетника  објављује одговоре адвоката на честа питања фриленсера у нашем удружењу услед великог интересовања. Будући да је питања и одговора много, одлучили смо да их објавимо као серију чланака. Претходни текст можете прочитати овде.

Уколико неки од ових одговора делују обесхрабрујуће читаоцима, требало би да знају да је управо то разлог протестима. Може се видети да су наши закони неправедни према фриленсерима и уместо да клонете духом, дођите на протесте да се изборимо за бољи правни систем и опстанак фриленса у Србији.

 

Да ли у ауторском уговору о изради софтвера мора да се наведе нето или бруто накнада аутору или може да се каже да ће аутор и наручилац након извршеног посла одредити заједно ауторску накнаду? Да ли може да се каже да ће аутор пријавити наручиоцу трошкове на крају рада или да ће ти трошкови бити одређени по броју сати које аутор утроши на израду софтвера?

 

Уговорне стране су слободне да уреде своје уговорне односе како желе, у оквиру закона и других прописа. Стога, можете уредити уговором начин и динамику исплате како их будете договорили са другом уговорном страном. Међутим, имајте у виду да приходе које остварите овим уговором од страног исплатиоца прихода српски правни систем посматра као бруто износ, да ћете бити обавезни да на тај износ обрачунате припадајуће порезе и доприносе, те да ћете по уплати пореза и доприноса имати на располагању нето износ оствареног прихода.

 

Да ли уговор са клијентом мора да буде преведен на српски језик?

 

Уговор са клијентом не мора бити преведен на српски језик. Али опет ово питање зависи и од области у којој се уговори закључују. Рецимо, по питању осигурања, уговори морају бити преведени на српски. Исто тако, морају бити преведени и уколико је то потребно за банку, пореску управу – односно када се остваривање права из уговора тиче државних органа и организација.

 

Обзиром да Yоutubе третира партнере, односно особе које деле свој садржај на њиховој платформи, као ауторе, а њихов рад као ауторско дело, те је право на емитовање садржаја на Yоutubе-у пренесено лиценцом, затим, пружају све облике заштите ауторског рада и уклањање дупликата који крше ауторска права, те да је уговор између две стране садржан у свим њиховим правилима, а не само у сегменту “of Service”, и кршење неког од тих правила доводи до укидања налога на том сервису, да ли је могуће доказати пореској да је уговор склопљен са Yоутубе заправо уговор о ауторском делу, где аутор експлоатише своје дело на начин који он хоће и који се не коси са законима РС, те да тамо не постоји никакво ограничење у експлоатацији сопственог рада и да нема разлике да ли је зарада остварена рекламама уз ауторски рад (јер другачије не може), или продајом улазница за биоскоп и зараде од процента, умножавањем копија књига или дискова са програмом и зараде од процента?

 

Google  Ireland, односно Google Adsense са представништвом у Ирској који они помињу, је овде само платформа за исплату зараде остварене на Yоutube-у. Све ово, а у вези са нормираним трошковима, где би се ова дела могла третирати као музичка и кинематографска дела у области културе и уметности (43%), или као производња емисије (34%).


Неопходно је да се анализирају уговори који су закључени са наведеним платформама како би могли да дамо одговор на питање да ли се такви уговори могу сматрати уговорима о ауторском делу. У сваком случају, уговор о ауторском делу мора да испуњава услове прописане Законом о ауторском и сродним правима, односно да је порески обвезник закључио ауторски уговор у писаној форми у складу са чл. 69. Закона о ауторским правима. У супротном, остварени приход има третман другог прихода у складу са чл. 85. Закона о порезу на доходак грађана, за који се признају нормирани трошкови 20% од бруто прихода. Имајте у виду да Пореска управа утврђује врсту прихода према његовој економској суштини, односно да ако утврди да се једном врстом уговора (тзв.симуловани правни посао) прикрива нека друга врста уговора (тзв. Дисимуловани правни посао), за утврђивање пореске обавезе основу чини дисимуловани правни посао. Ово је начело фактицитета које је прописано Законом о пореском поступку и пореској администрацији.