Udruženje frilensera i preduzetnika od danas počinje da objavljuje odgovore advokata na česta pitanja frilensera u našem udruženju usled velikog interesovanja. Budući da je pitanja i odgovora mnogo, odlučili smo da ih objavimo kao seriju članaka.
Ukoliko neki od ovih odgovora deluju obeshrabrujuće čitaocima, trebalo bi da znaju da je upravo to razlog protestima. Može se videti da su naši zakoni nepravedni prema frilenserima i umesto da klonete duhom, dodjite na proteste da se izborimo za bolji pravni sistem i opstanak frilensa u Srbiji.
Da li je diskriminacija nad frilenserima to što nas država ne prepoznaje kao radnike i da li po tom osnovu možemo da se žalimo nadležnoj instituciji?
Zakonom o zabrani diskriminacije predvidjeno je da izrazi “diskriminacija” i “diskriminatorsko postupanje” označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubedjenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rodjenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osudjivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima.
Ustav Republike Srbije predvidja da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki. Svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije. Zabranjena je svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rodjenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Ne smatraju se diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija može uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su suštinski u nejednakom položaju sa ostalim gradjanima.
Medjutim, država vas ne prepoznaje kao zaposlene, obzirom na to da u skladu sa važećim Zakonom o radu, ovakav tip angažmana nije izričito prepoznat kao obavljanje rada. Frilens angažman bi mogao da se podvede pod „ugovor o delu“, pa se u skladu sa tim se mogu ostvarivati prava iz socijalnog osiguranja.
Da li država sme da bez osnova, a služeći se antiterorističkim zakonom, od banaka zatraži podatke koji se odnose na račune desetine hiljada gradjana za koje nisu dostavljeni dokazi da su teroristi ili da se sumnja da jesu? Da li možemo da tužimo banke zato što su dale podatke o našim računima državi, a nisu nas obavestile?
Ne možete da tužite banke zato što su dale podatke o vašim računima o državi, odnosno ukoliko su na zahtev nadležne Poreske Uprave, dostavili podatke o vašim računima i stanju na istim, iz razloga banke postupaju u skladu sa Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma, kao i Zakonom o ograničavanju raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma i širenja oružja za masovno uništenje. Nadzorni organ nad bankama na teritoriji Republike Srbije je Narodna Banka Srbije, te svaka banka mora da u skladu sa gore navedenim propisima i drugim uredbama, pravilnicima, na zahtev Poreske uprave-koja ima javna ovlašćenja, dostavi svu potrebnu dokumentaciju za obveznika. Ovo ovlašćenje poreskoj upravi propisuje i Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji.