Od početka godine, test samostalnosti nametnuo se kao izuzetno bitna tema, kako za mnoge već registrovane preduzetnike, tako i za one koji su tek nameravali da se registruju. Ovde ćemo pokušati da u kratkim crtama objasnimo na kojim se kriterijumima test zasniva, koji je bio motiv za njegovo uvodjenje, kao i kakve posledice ima po preduzetnike koji posluju sa inostranim klijentima (IT sektor, ali i druge delatnosti). Posebno ćemo se osvrnuti i na frilensere koji zbog ovog testa ne mogu da se registruju kao preduzetnici. Ukazaćemo, isto tako, na vezu izmedju testa samostalnosti i nedavnog saopštenja Poreske uprave u kojem upozorava frilensere, jutjubere, influensere idt. da moraju platiti poreze i doprinose sa kamatama za prethodnih pet godina. Pokazaćemo kako iza oba postupka stoji nevoljnost državnih organa da očiglednom problemu pristupe dubinski, sistemski i odgovorno, a u sopstvenu korist kao i u korist svojih gradjana. Može se reći kako upravo država „pada“ na testu službe sopstvenim gradjanima.
Šta je test samostalnosti preduzetnika?
Test samostalnosti predstavlja svojevrsnu kontrolu odnosa izmedju preduzetnika i svakog njegovog klijenta (odnosno nalogodavca) zasebno i nezavisno od odnosa sa ostalim klijentima. U skladu sa izmenama Zakona o porezu na dohodak gradjana, ukoliko test samostalnosti pokaže da je preduzetnik „nesamostalan“ u odnosu na nekog nalogodavca, zarada koju ostvari iz tog odnosa biće odvojeno oporezovana. Ovaj test primenjuje se od 2. marta 2020.
Test se sastoji iz devet tačaka. Ukoliko se na odnos sa datim klijentom mogu primeniti pet ili više tačaka, smatra se da preduzetnik u tom odnosu nije „samostalan“.
- nalogodavac odredjuje radno vreme i odmore preduzetniku, dok vreme provedeno na odmoru ne umanjuje zaradu;
- nalogodavac obezbedjuje ili odredjuje prostorije u kojima preduzetnik obavlja posao;
- nalogodavac vrši ili organizuje stručno osposobljavanje ili usavršavanje preduzetnika;
- nalogodavac je angažovao preduzetnika pomoću oglašavanja u sredstvima informisanja gde je tražio fizičko lice za radni odnos;
- nalogodavac obezbedjuje opremu, materijalna i nematerijala sredstva za rad preduzetnika (osim sprecifičnih alatki neophodnih za izvršenje konkretnog naloga);
- najmanje 70% preduzetnikovog prihoda tokom jedne godine dolazi od datog nalogodavca;
- preduzetnik ne snosi uobičajeni poslovni rizik za isporučenu uslugu, već je sav poslovni rizik na nalogodavcu;
- ugovor o angažovanju zabranjuje preduzetniku da pruža usluge drugim nalogodavcima, osim posebno navedenim direktnim konkurenatima;
- poslodavac je angažovan kod datog nalogodavca, neprekidno ili sa prekidima, 130 ili više radnih dana tokom jedne godine.
U februaru 2020. godine, Ministarstvo finansija izdalo je detaljno uputstvo o primeni testa samstalnosti, koje uključuje opis postupka poreske kontrole kao i dokumentaciju koja će služiti kao dokazni materijal tokom postupka kontrole. U dokazni materijal spadaju ugovori, i-mejl prepiske, dokazi o kupovini opreme (računari i sl.), bankovni računi, pasoši, itd.
Čemu služi test samostalnosti?
Prema zvaničnom Uputstvu koje je izdalo Ministarstvo finansija, primećena je viskoka stopa zloupotrebe preduzetničkog statusa kako bi se plaćali niži porezi i doprinosi. Zato je cilj ovog testa da otkrije da li se iza odnosa nalogodavca i preduzetnika u stvari krije odnos poslodavca i zaposlenog, odnosno da se spreči zloupotreba tog pravnog okvira.
Čini se, na prvi pogled, kako država pokušava da zaštiti preduzetnika i da mu obezbedi pravi radni status, umesto simuliranog preduzetničkog. Ukoliko je nalogodavac domaće pravno lice, on se može prekršajno ili krivično kazniti za neplaćanje poreza i doprinosa. Štaviše, ukoliko nalogodavac i preduzetnik primene test samostalnosti na svoj odnos i zaključe da je preduzetnik u njemu nesamostalan, oni mogu odlučiti da svoj odnos preinače u odnos poslodavca i zaposlenog.
Posledice testa samostalnosti po IT sektor
Dakle, kada su u pitanju domaći nalogodavci (odnosno poslodavci) moglo bi se reći da test samostalnosti zastupa interese preduzetnika. Medjutim, ukoliko preduzetnik posluje sa stranim nalogodavcem, stvar je potpuno drugačija. Ukoliko poreska kontrola dokaže da je jedan takav preduzetnik nesamostalan, plaćanje i poreza i doprinosa za spornu zaradu pada na teret samog preduzetnika i to prema sledećem modelu: 20% poreza i 26% PIO doprinosa (prijavom na Obrascu PP OPO).
Pošto veliki broj preduzetnika koji posluju sa inostranim klijentima radi u oblasti informacionih tehnologija, uvodjenje testa samostalnosti prinudilo je mnoge od njih da obustave poslovanje, otvore društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO) ili čak napuste zemlju.
Prema istraživanjima Digitalne zajednice, u periodu od 01.09.2019. do 29.02.2020. ukupno 30.773 preduzetnika privremeno je prekinulo ili trajno obustavilo samostalnu delatnost, dok je tako postupilo 4.903 preduzetnika u IT sektoru. Ako se ovi podaci uporede sa istim podacima iz prethodne godine, vidi se da je u ovom periodu 61% više preduzetnika prekinulo rad, a čak 75% više u IT sektoru. S druge strane, nema podataka o tome koliko je preduzetnika odlučilo da ode iz zemlje ili koliko ih je bilo prinudjeno da otvori društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO).
Ukoliko test samostalnosti tolikom broju preduzetnika iz IT sektora onemogućava poslovanje, postavlja se pitanje da je li je postojeći model „preduzetnika paušalca“ uopšte ili u dovoljnoj meri, primenjiv na IT sektor. Država za sada nije pokazala volju za pronalaskom sistemskog rešenja koje bi tim ljudima omogućilo pravednije namete uz koje bi mogli da nastave sa poslovanjem.
Posledice testa samostalnosti po druge delatnosti
Iako se najviše govorilo o IT sektoru, ovaj test pokazuje kako ni druge delatnosti koje preduzetnici obavljaju u saradnji sa inostranim klijentima isto tako ne mogu da se upodobe već postojećim kalupima. Uzmimo, na primer, predavače stranih jezika (najčešće engleskog). Kao prvo, većina njih od svojih neredovnih i malih primanja jedva može da isplati ionako visoke paušalne poreze i doprinose. Kao drugo, tržište je takvo da su oni, ukoliko nude časove samo jednog (engleskog) jezika, uglavom ograničeni na jednog klijenta. Samim tim, „padaju“ na testu samostalnosti. Ovo je ne samo nateralo mnoge već prijavljene paušalce da obustave poslovanje, već i obeshrabrilo one koji bi hteli da se registruju. Slična je situacija i sa drugim zanimanjima, kao što su kreativni i drugi pisci, prevodioci, fotografi i dr.
Mogu li frilenseri biti paušalci?
U svetlu objave Poreske uprave o frilenserima, postavlja se pitanje mogu li oni dobiti status preduzetnika paušalaca i na taj način plaćati malo poštenije poreze i doprinose. Pošto se pokazalo da je test samostalnosti osakatio IT preduzetnički sektor, koji je najuspešniji što se zarade tiče, više je nego očigledno da tek za one manje profitabilne delatnosti nema mnogo nade. Sasvim je jasno da se ovaj tradicionalni model ne može primeniti na veliku većinu frilensera.
Ukoliko ne mogu da se registruju kao preduzetnici, ostaje im da plaćaju 47% poreza i doprinosa, dakle gotovo polovinu svoje zarade. Ako na to dodamo petogodišnji dug sa zateznim kamatama koji se sada od njih zahteva, sasvim je jasno da su dovedeni u bezizlaznu situaciju i da će ova potencijalno uspešna privredna grana vrlo brzo zamreti.
Zaključak
Uvodjenje testa samostalnosti, kao i pomenuto saopštenje Poreske uprave, pokazuju kako država nije spremna da ide u korak s vremenom, pospešuje nova zanimanjima i nadje sistemsko rešenje koje bi bilo na dobrobit, kako gradjana koji se bave tim novim zanimanjima, tako i same države.
Izvori
Test samostalnosti preduzetnika u skladu sa Zakonom o porezu na dohodak gradjana, Paragraf.
Uputstvo za primenu člana 85 stav 1 tačka 17 Zakona o porezu na dohodak gradjana u poreskoj kontroli (test samostalnosti), Ministarstvo finansija, Poreska uprava, februar 2020., elektronsko izdanje.
Paušalci, šta ako ne prodjete test?, BIZLife magazin.
Prvi efekti testa samostalnosti, Digitalna zajednica.
Paušalci uglavnom otišli u DOO zbog testa samostalnosti, Nova Ekonomija.