Глобални индекс економије хонорарних послова из 2019. бележи да су те године зараде остварене фриленсингом у Србији скочиле за 19% у односу на претходну годину, те је Србија достигла десето место на светској листи (на првом месту су САД), како наводи РТВ Дневник 10.марта 2019. године.
Прошле године смо такође постали прваци света по броју фриленсера (3,52) на 1000 становника.
На овој листи се иза Србије налазе САД, Аустралија, Немачка, Италија, Шпанија и Португалија. Када говоримо о укупном броју људи који раде од куће, САД су на првом месту, док је Србија на једанаестом месту у свету са 24 605 регистрованих радника од куће, а лидер у региону и источној Европи.
Иако се заправо не зна тачан број фриленсера у Србији, јасно је да је овај начин рада изузетно распрострањен. Најчешћи разлог је немогућност проналаска посла у самој држави, било да је то посао у струци или онај који би неком омогућио самоиздржавање, те тако често постаје примарни вид зараде. Фриленс даје приступ светском тржишту, на којем је потражња за стручњацима из разних области скоро бескрајна, чак и током друштвених потреса и економских криза. Такође, критичне групе, као што су инвалиди или оболели људи често постају фриленсери јер једино тако могу пронаћи посао будући да им тржисте рада у земљи није наклоњено из бројних разлога, од којих су неки дискриминација и непостојање услова за рад у складу с њиховим физичким могућностима.
Узевши у обзир и неразвијеност савремених индустрија у Србији, многи стручњаци жељни нових знања и искустава у својој области виде фриленс као начин да учествују у светским трендовима и надаље се развијају као професионалци. Овакав начин рада такође значи да се у изради пројеката један стручњак такмичи са осталим стручњацима из целог света, што сам посао чини узбудљивијим и даје додатну мотивацију при раду. Најуспешнији фриленсери често напуштају овај начин рада када стекну одређена знања која не би могли научити у раду на домаћем тржишту, отварају фирме у Србији и својим радницима преносе најсавременије методе у свом пољу. На овај начин, фриленсери имају и едукативну улогу у друштву јер своје знање не задржавају за себе.
Иако фриленсер може бити било ко, слобода и флексибилност које су карактеристичне за фриленс посебно одговарају студентима и родитељима (нарочито самохраним) чија су деца још увек мала и захтевају њихову пажњу, време и константну бригу. Рад са страним клијентима често значи рад у другој временској зони, тако да родитељи могу радити ноћу или у касним јутарњим сатима, када њихово дете још увек спава и тако не пропусте њихово детињство. Студенти на тај начин могу паралелно студирати и радити како би финансијски помогли својим родитељима и приуштили даље школовање, што им много значи, јер присуство и активност у настави утиче на оцене које добијају. Флексибилно радно време такође омогућава да фриленсинг постане секундарни извор зараде, с обзиром на то да минималне плате у Србији често нису довољне да покрију основне трошкове живота, и тако некоме пруже пристојнији живот.
Вероватно најзанимљивији је податак да међу фриленсерима има и пензионера, који се најчешће баве предавањем страних језика на интернету, а на то су се одлучили да би помогли сојој одраслој деци и унуцима да се изборе са финансијским проблемима.