…reči su jednog frilensera, koji je takodje izjavio da će ga ovakav postupak Poreske uprave dovesti u situaciju u kojoj će morati da prestane da se bavi frilensom i napusti zemlju, iako je dosada bio čvrst u odluci da iz zemlje ne ode, bez obzira na uslove života.
Ova izjava nije jedinstvena i zapravo se ovih dana može čuti od velikog broja frilensera koji su ogorčeni zbog ovakvog tretmana državnih organa. Naime, nezadovoljstvo je počelo još decembra prošle godine kada je najavljeno uvodjenje testa samostalnosti, koji je trebalo da frilensere na neki način uvede u zakone, a koji je njihovu situaciju i status drastično zakomplikovao.
“Ukoliko se ova naplata sprovede, moraću da odvojim 46% zarade na porez za fizička lica i oko 50% za isplatu takozvanog duga, što znači da mi za osnovne životne potrebe neće ostati ništa i to će trajati mesecima”, navodi dotični frilenser.
Podsećamo da je frilens dosada bio način na koji su Srbi nezadovoljni ekonomskom situacijom u zemlji mogli da obezbede sebi dostojanstvene ili čak egzistencijalne uslove za život i da su zbog te mogućnosti odlučili da ipak ostanu u državi. Tako nisu morali da se razdvoje od porodice, prijatelja, rodnog kraja, pa čak i dece i odu u inostranstvo. Mnogi frilenseri su na ovaj način izdržavali nezaposlene supružnike i decu ili su svoju zaradu koristili da bi sebi platili školovanje. Frilens je mnogima takodje omogućio da rade u svojoj struci ne zauzimajući radna mesta kolegama iz zemlje, a mnogi su videli frilens i kao spas od nemaštine i socijalnog osiguranja.
Ukoliko bi se pravni status frilensera i njihova prava regulisala tako da podstiču rast ove grane, a ne sputavaju, ovi radnici bi mogli biti izvor priliva koji bi daleko premašio onu sumu koju država ovakvim tremanom želi da dobije. Budući da je tačan broj frilensera još uvek nepoznat i da frilensera može biti i više od sto hiljada (kolika je trenutna procena u medijima), država bi sebi na duge staze mogla obezbediti redovne prilive iz inostranstva koji bi tokom godina samo rasli jer se radi o poslovima na svetskom tržištu bez granica. Koliki bi taj priliv mogao biti može se naslutiti iz procene koju smo napravili u jednom od prethodnih članaka. Promena trenutnog stava države prema frilenserima bi značila i sprečavanje odliva mozgova koji bi zapravo želeli da u Srbiji ostanu i u njoj grade bolju budućnost, ličnu i opštu, kao i devastiranje celokupne ekonomije zemlje.
Medjutim, na osnovu izjava zvaničnika državnih organa, stiče se utisak da država ne haje za ove probleme, kao ni za to da je PU godinama dovodila frilensere u zabludu davajući im pogrešne informacije i ne reagujući pravovremeno. Bilo bi ipak racionalnije urediti situaciju tako da se ovom broju sposobnih, stručnih ljudi zakonski omogući da neometano rade i ostanu u zemlji iz koje nekada nisu želeli da odu.