Ponuda koju smo dobili od Vlade, iako krši ustav naše zemlje, iako je potpuno neprihvatljiva, a pored toga i neizvodljiva, što za sprovesti, što za preživeti, u stvari je mnogo bolja nego što na prvi pogled izgleda. U našoj zemlji se, bez trunke sarkazma, više isplati biti dužan zelenašima nego državi pošto su kamate daleko manje, a nama su kamate „oproštene”!
Sada Vi meni recite jednu stvar… ko je lud da bilo kome oprašta kamatu? Kamata je čista zarada, čista zarada od prljavog posla u ovom slučaju, ali za budžet je kamata čist novac.
Sve je drugo lakše razumeti od „opraštanja” kamate.
Da se otpišu doprinosi kao namet koji nam ne donosi ni dan radnog staža, trošak koji sa sobom ne nosi ni jednu pogodnost koju ostali radnici u Srbiji imaju… to razumemo.
Da se otpiše zdravstveno osiguranje, koje ne možemo da koristimo sada, a treba da sledećih deset godina plaćamo za proteklih pet godina, bez mogućnosti da troškove koje smo imali u tih proteklih pet godina pokrije to osiguranje koje ćemo plaćati tih prokletih deset godina… i to bi bilo sasvim logično. Razumemo.
Umanjenje poreza kao olakšica, za nagradu što se borimo za svoja prava legalnim putevima i pismeno i usmeno, mesecima, i na sav glas, pa i kroz megafone i razglase vičemo da hoćemo da platimo porez… i to razumemo.
Ali, otpis kamate??? Ne razumemo. Umanjenje kamate, to bismo isto lako razumeli.
A otpis? Kako to razumeti?
Jedina logika, jedini način na koji možemo to da shvatimo i jedini razlog da se „oprostiˮ kamata a da se doprinosi i zdravstveno ipak naplate je da tamo negde na izvoru problema postoji svest o tome da je greška toliko velika da nadležni jednostavno ne smeju da je priznaju. Na njihovu žalost, ni u tome nisu uspeli i baš tim postupkom su pokazali da vrlo dobro znaju da je krivica njihova i da propust koji je ceo ovaj problem izazvao nije sa naše strane.
Otpis kamate je upravo to: PRIZNANJE!